Жене у мушком – баш, баш, мушком спорту увек изазивају пажњу. Иако амерички фудбал нема неку дугу традицију и популарност у нашем окружењу, Легионари су успели да дигну целу Митровицу на ноге и приближе овај спорт суграђанима. Са нама на кафи је величанствена гђ. Милијана Колибар.
Од самог оснивања сте део Г.Г. Шта је био ваш мотив?
– Мотив је био осећај потребе да се промени све оно што није добро, што није исправно. Схватила сам да политичка реалност једе спорт у нашем граду. Кад то кажем, мислим на Легионаре, најстарији клуб америчког фудбала у Србији! Те 2019. моја борба са ветрењачама је била готова! Легионари су иступили из лиге! Крај! Крај ентузијазма, крај труда, крај залагања, досађивања, мољења…крај победа и пораза…крај спорта! Град је клубу који се такмичио у Првој лиги Србије, имао 120 такмичара у свим категоријама, освојио 18 пехара за 18 година, имао репрезентативце, селекторе… из буџета за две године дао 0 динара (словима: нула)! „Бирали“ спортска удружења и ми нисмо изабрани… јер власт је власт, а част је част. То је био резултат нашег става, достојанства и интегритета.
У граду сте препознатљиви по Легионарима, какав је њихов статус сад?
– Млади људи, некадашњи играчи, су се поново окупили, и кренули од нуле. Пратим их, подржавам, саветујем, навијам и то је моја улога у којој уживам! Повукла сам се са места председника клуба, 15 година је довољно. Четворогодишња пауза је изнедрила тону младалачког ентузијазма и жеље да се поново активира једна сјајна спортска прича. Прошлу такмичарску сезону су завршили на високом другом месту у Сениорској флег лиги Србије. Признаћете, то је сјајан резултат! Те 2019. нам је одузет терен, замењене браве и додељен је „прволигашу“, тако да Легионари сада тренирају и играју утакмице на Сремовом. То је далеко бољи и лепши простор, али ја искрено желим да се Легионари врате кући, на „25. мај“.
Како видите Легионаре у будућности?
– Видим их ништа мање јаке него, сад већ пре пет година! Потребан је простор (термини у салама) у коме ће тренирати у зимском периоду. Недопустиво је да имају термин у хали једном недељно од 22-23.30х (а тако је било!). Недопустиво је да два и више клубова не могу тренирати на „25.мају“. Аргументовано тврдим да може, јер управо смо тако радили. Уступали смо терен многим клубовима, уклапали термине и све је функционисало. Недопустиво је да се са позиције за спорт не финансира најмногобројнији клуб у Митровици. И недопустиво је да се све ово не изговори. Легионари би морали бити један од брендова града. „Ћераћемо се ми још“!
Живот је борба. Надамо се да ће Легионари добити и ову битку и вратити се на стазе старе славе.
Милијана Колибар рођена је 22. јуна 1966. године у Сремској Митровици. Удата, мајка једног детета. По образовању, културолог, али тиме се никада није бавила. На чело „KAF Sirmium Legionaries“ дошла је 2008. године, у јануару где доказује да жена може бити изузетан менаџер.
