Колумне

Интервју са Зудијом Хопићем

Зудија, добитник сте признања за најбољу пословну идеју у 2023. години. Како сте дошли на ту идеју и које све битне проблеме на овај начин решавамо?

– Да, у праву сте, добитник сам награде за најбољу пословну идеју у оквиру еколошког покрета “ Зелени предузетник“, за 2023 годину.
Имао сам, по речима директорке Развнојог центра Крагујевац (РБЦ) Маје Стојадиновић, најбољу и најразрађенију бизнис идеју која се односи на сакупљање и рециклажу електричног и електронског отпада, пре свега мотора расхладних уређаја.
Смислио сам како да се сакупљање и рециклажа ових мотора обавља на еколошки безбедан начин, како би се заштитила животна средина и здравље самих сакупљача.
На ту идеју сам дошао сам на темељима свог дугогодишњег искуства, осећајући на својој кожи изазове и тешкоће са којима се свакодневно сусрећу радници који прикупљају ове сировине.
Моја идеја је пре свега решавање еколошких проблема, али и стварање сигурнијих и хуманијих услова за рад ових људи.
Најопаснији је фреон, који неадекватним руковањем расхладних уређаја може проузроковати цурење и самим тим угрозити здравље људи и средине.
Планирао сам да отворим мали рециклажни центар, услов би био да се донесе цео уређај. То би допринело регистрацији и легализацији овог посла, а пре свега очување животне средине и здравља људи.
Идеја је да кроз радионице и формирање задруге омогућим сакупљачима веће зараде, што би подигло свест и подстакао их да прикупљају на еколошки прихватљив начин.
Нажалост, моја идеја-корак ка бољој будућности и дизање свести о очувању природе, наша локална самоуправа није препознала као нешто битно, па сам на конкурсу из екологије на општинском нивоу, добио минимум средастава.
То ме неће спречити да и даље настојим да људи постану свесни свих могућих последица, не само за нас, него за целу Србију.

Представник сте удружења Рома „За нашу децу“ реците нам који су циљеви овог удружења?

– Представник сам удружења Рома „За нашу децу“. На оснивање овог удружења првенствено ме је подстакла будућност моје троје деце. Моја деца се школују, иду у музичку школу, одлични су ђаци.
Ромској деци, након школовања потребна је помоћ, не само новчана, њима је потребна заједница која ће их усмерити и бити уз њих.
Зато смо ми ту, између осталог.
Највећи фокус у наредном периоду биће да се помогне деци која желе да наставе школовање, да упишу факултете и на крају да сви добију посао у својој струци. Јер деца су наша будућност.
Наравно, ово удружење је ту да помогне Ромима у сваком сегменту. Првенствено да пружи прилику да јединствено иступају и залажу се за своје интересе.
Ово удружење се труди да на једном месту, грађани ромске националности, добију приступ свим информацијама, као што су програми за ромску популацију, активне мере запошљавања, бесповратна средства, државни подстицаји и бесплатна техничка подршка ради конкурисања за намене, које овој популацији буду неопходне.
Од локалне самоуправе смо тражили да нам обезбеди просторије, наравно да су остала само обећања и даље смо маргинализовани.
Грађани за сада могу да нас прате преко фб портала или контактирају телефоном, мада би свима лакше било да постоји „канцеларија“, или било какав простор за то, али не одустајемо тек тако.
Такође, један од већих проблема који покушавамо да решимо са локалном самоуправом, је легализација нелегалних ромских објеката, који су самим тим, без воде, струје и канализације у 21 веку.
Планирамо да предложимо локалној самоуправи, да након предаје свих потребних папира за легализацију, са потврдом Роми добију могућност да комунално опреме своје домове.
Како би се ојачала подршка Ромима, ово удружење успешно ради на стварању партнерства са организацијама и пословним удружењима из Србије, као и сарадњу са међународним донаторским организацијама.
Преко РЕДИ (ромски бизнис клуб), покушавамо да ујединимо што више ромских привредника.
Само ове године, кроз сарадњу са Банком хране Војводине, подељено је 5 тона воћа и поврћа, уз подршку месне заједнице Лаћарак.
Неопходно је да људи схвате да нисмо ту да решавамо њихове социјалне проблеме, него ромске популације у целини.
Није све у пакетима и социјалној помоћи.
Роми морају да знају која су њихова права, а ми смо ту да им помогнемо.
Велик је то и тежак посао, али нема одустајања.

Осим што помажете социјално угроженим Ромима на подручју града несебично помажете и друге. Како су вашу помоћ дочекали штићеници Дечијег села у Сремској Каменици?

Многи сматрају да су једино Роми социјално угрожени.
Наравно да то није тачно, пре су били, а сада се та граница малтене изједначила. Увек кад сам у могућности покушавам да помогнем оном коме је помоћ непоходна.
Учествовао сам у многим хуманитарним акцијама за помоћ оболелим суграђанима, као појединац и у оквиру организације. Посебно сам био укључен око прикупљања помоћи за нажалост недавно преминулу малу Милицу и у сталном контакту са њеном докторицом и мојом пријатељицом др Светланом Цвијановић, која такође помаже ромској деци.
Волим децу и јако ме погађају неке ствари. Пре пар месеци сам наишао на мајку и дете који лутају сами по пљуску у сред ноћи. Нисам моģао да их оставим, морао сам негде да их сместим, нису били Роми, били су само „мајка и дете“.
А што се тиче штићеника Дечијег села у Сремској Каменици, деца ко деца, наравно да су се обрадовали и били срећни. Код њих нема разлике. Једноставно сви имају тужне животне приче и не гледају на националност.
Дете је дете.

Да ли сте задовољни одзивом оних уз чију помоћ успевате да обезбедите пакете помоћи? Ко све и на који начин може да се укључи и помогне ваше акције?

– Задовољан сам одзивом, са некима и презадовољан.
Ту бих пре свега истакао Банку хране Војводине, организацију Тихо Звоно, са Љиљаном Божић и Сањом Крстић, наравно ту су и мали привредници, да их не набрајам појединачно, као и појединци, који се годинама баве хуманитарним радом, али изван очију јавности.
А ко може да се укључи врло занимљиво и интригантно питање.
Пре свега највише би могла да се укључи локална самоуправа, која већ ево четврту годину за редом не може да нам обезбеди просторије за нашу организацију.
Средства која добијамо из буџета града за очување наше културе и традиције, социјална питања, екологију, ето за коју сам награђен ове године, нису вредна помена. Одустао сам од доста конкурса јер видим у ком правцу воде.
Чујем да се појавила нека нова ромска организација, пре 2 месеца и добила џ више средстава него ми, мада нико није упознат са планом и радом исте..
Наравно да поред Општине могу да се укључе и појединци и предузећа. Но кад споменеш Ром, част изузецима, углавном се „окреће глава“.
И даље реч Ром асоцира људе ни сам не знам на шта, али на добро сигурно не. Докле тако ..?

За крај нам реците шта видите као главни проблем за припаднике ромске националности у нашем граду? Да ли и на какве препреке наилазе у свакодневном животу и шта мислите, на који начин би се могао побољшати њихов положај?

– Као главни проблем ромске националности у нашем граду и даље видим то што смо дискримисани.
Да ли сте видели да је неки Ром запослен у градској управи, да је одборник у скупштине општине, да ради у државној институцији, без обзира што има квалификације за то?
Такође, да ли сте видели да се град понудио да буде спонзор Светском дану Рома? Никад. Ипак и ми живимо овде вековима као и ви.
Да ли је неко дао инцијативу да се отвори музеј или галерија посвећена нашој културној баштини?
Наша култура, обичаји, традиција, музика је шаренолика и зашто да неромска деца нешто не науче.
Ми смо весео народ и кад је најтеже ми смо весели.
За време Холакуста побијено је између 250.000 и 500.000 Рома, колико у Сремској Митровици и околини, ни за то немамо музеј.
Одговор на питања како побољшати статус Рома добијете кад одговорите на ова моја питања.
Discardio Populo Nocet (неслога шкоди народу).

Зудија Хопић рођен је 1983. године у Сремској Митровици.
Један од оснивача и председник удружења Рома „За нашу децу“, као и власник предузећа Рециклажа Лаћарак.
Ожење је и отац троје деце.

Leave a Response