Назив нашег филма из 1983. који се налази у наслову, добро је дошао као идеја за моје размишљање о садашњем психолошком стању нације, које ћу поделити с вама.
Разговарајући с људима, пријатељима, слушајући анкете на ТВ, често чујем изјаве типа:” шта ми ту можемо”, „ ништа се неће променити”, „ сјаши Курта да узјаши Мурта”; „сви су они исти”, „не интересује ме политика”, итд.
Такве изјаве се могу подвести под психолошку појаву познату као научена беспомоћност. Укратко, то је уверење особе да акције које предузима неће довести до жељених ефеката. Пластично ћу то објаснити кроз експеримент којим је ова психолошка појава дефинисана. Група паса била је изложена електрошоковима које никако нису могли да избегну. Након извесног времена, пси су стојали мирно и примали су те електрошокове, без икаквог отпора.
Да ли проналазите сличност са анестезираним и апатичним јавним мњењем у Србији?
Упркос томе што смо из дана у дан „бомбардовани” мноштвом афера, што стварним, што исконструисаним, болно срамним, ласцивним, истинитим и спинованим ужасним сликама, информацијама о државним ударима, потенцијалним атентатима, крађама, троцифреним бројкама оболелих од корона вируса, десетинама умрлих на дневном нивоу, рушењем кутурно-историјске баштине ради нелегалне градње, отимањем земље, воде, шума, ектремним загађењем ваздуха, изгласавањем 14 закона за 14 минута(!)у Парламенту Србије и… ништа. НИШТА.
Како је то могуће?!
Е сад, како смо дошли до овог стања обамрлости и тупости?
Познато је да се уверење како је немогуће остварити жељене циљеве негативно одражава на то шта мислимо и како се осећамо и понашамо. Тако човек прекида да улаже неопходан напор у активацију у постизање циљева и жељених ефеката, а сваки нови неуспех доживљава само као потврду своје генералне неуспешности. Такође, избегава преузимање одговорности, почиње да осећа тужно, љутито и напето и постаје несигуран у погледу тога шта ће се десити у будућности. Неретко, човек почиње да доживљава себе потпуно беспомоћним, верујући како ниједан поступак у будућности неће довести до жељеног исхода и како над оним што јој се дешава нема баш никакве контроле.
Узроци оваквог стања су многобројни, као и њихови аспекти деловања на појединца.
Сви они, у бити, леже у набујалој и разгранатој патологији друштва којој власт и систем дају подршку, а сад, чак и законска утемељења. Закони се не кроје по мери грађана, већ по мери крупног капитала. Човек, грађанин Србије и његова добробит, нису мерило вредности друштва, већ минорна промењива, јединица мере интереса владајуће клике. Систематско урушавање ауторитета формалних, демократских институција(парламента, владе,судова), постављање партијских апаратчика и моралних никоговића на чела битних служби безбедности, поткупљивање цркве, уцењивачки потенцијал локалних моћника који попут индига преносе систем владавине сą вишег на нижи ниво, релативизовање одговорности садашње гарнитуре на власти и сталног таргетирања претходника, поткупљивање, инструментализација и дилетантизам у медијској сфери, и све то без законских и моралних ограничења, донела нам је аутократску владавину на мала врата. Тако се она увукла и у породичне односе, где су старије генерације потпуно очаране још једном снажном и моћном личношћу попут Тита и Слобе и млађим генерацијама који познају другачија државно-правна устројства и слободе. Продрла је као олово у привредну област, али и у све друге области друштвеног живота, идеолошка и религијска убеђења, науку и уметност, естетичка мерила и начела, једном речју, у интересе и живот сваког појединца. Жаба је скувана.
Е сад, ако сматрате да је то окружење у коме желите да живите, подижете децу и унуке и пристајете на овакву контаминирану средину, онда ништа. Ако осећате у себи да желите и заслужујете боље, подигните главу, погледајте у небо и крените да мењате Србију онакву какву желите да баштине ваши потомци. Јер, неће тако дуго проћи када ће вас управо они славити или проклињати.
Мислите о томе.
