Teško da postoji žena bilo koje životne dobi, da nije bila šokirana intervjuom višestrukog silovatelja u listu „INFORMER“.
Bar 50% svih žena, majki, baka i ćerki verovalo je da NIKAD neće doživeti ovakvu promociju seksualno devijantnih osoba, kojom se posolila večito zjapeća rana osoba i porodica koje su bile žrtve tog i mnogih drugih silovatelja.
Veliki broj devojaka, žena i normalnih ljudi NIKAD nije mislio da će morati da se pobuni protiv afirmacije najgorih članova društva, a sve u cilju senzacionalističkog pisanja i dizanja tiraža ogoljavanjem nečije nesreće i retraumatizacijom žrtava.
Pogotovo nisu verovali da će prilikom građanskog bunta iniciranog ovim skandaloznim sunovratom kvazi – novinarstva, biti suočene sa svojim prijateljima, očevima, braćom i partnerima u uniformama MUP-a, koji su bili angažovani da brane najbesramniji i najopskurniji list u Srbiji, koji svakodnevno širi mržnju i defetizam sa svojih stranica, stotinu puta kažnjen zbog lažnih natpisa, kleveta i kršenja novinarske etike!
Strašna je i neverovatna situacija ponovne instrumentalizacije institucija organa reda u cilju odbrane interesa režimskog medija, a protiv svog naroda.
A nekada se ta institucija zvala – NARODNA MILICIJA!!!
Gde su sada predstavnici naroda, ministrke Čomić i Gojković,ombudsmani svih nivoa, te predstavnici Ženske parlamentarne mreže?!
Gde su nam borci za porodične vrednosti oličenih u poslanicima parlamentarnih stranaka tako aktivnih i glasnih u borbi protiv Gej parade?
Gde su tako britki i beskompromisni poslanici Boško Obradović, Milica Zavetnica, Miloš Jovanović, Sandra Božić , advokatica Pilja, Marinika?
Gde je Brankica Janković koja se tako revnosno bori za rodnu ravnopravnost?
Gde su naši, lokalni mediji???
Oni isti mediji sa lokalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa koji su horski napali, prozvali i pozivali na odgovornost odbornicu Natašu Zec zbog nesretno formulisanog sarkazma koji je rezultirao ostavkom i povlačenjem iz političkog i javnog života grada. Medijski linč je doživela odbornica jedne male grupe građana skupo plativši svoje reči, dok sa druge strane ti isti „dobro informisani“ mediji ostaju nemi na obračunavanja gradskih čelnika po kafanama našeg grada, porodičnog nasilja, bahaćenja i šamaranja bivših supružnika na ulicama pred prolaznicima, nasilja trenera nad maloletnom decom itd?
Gde su skupo plaćeni mediji da osude ovaj skandalozan čin eksploatacije ženskog straha, ponovne viktimizacije žrtava i sekundarne traumatizacije svih žena u Srbiji koje su prošle ovo pakleno iskustvo, kršeći sve postojeće etičke standarde novinarske profesije?
Kao što za RTS postoji parola „RTS – VAŠE PRAVO DA ZNATE ONO ŠTO REŽIM ŽELI DA ZNATE“, ista parola vredi i za naše malo mesto.
O ženskoj solidarnosti je ovaj puta izlišno i govoriti.
