Тешко да постоји жена било које животне доби, да није била шокирана интервјуом вишеструког силоватеља у листу „ИНФОРМЕР“.
Бар 50% свих жена, мајки, бака и ћерки веровало је да НИКАД неће доживети овакву промоцију сексуално девијантних особа, којом се посолила вечито зјапећа рана особа и породица које су биле жртве тог и многих других силоватеља.
Велики број девојака, жена и нормалних људи НИКАД није мислио да ће морати да се побуни против афирмације најгорих чланова друштва, а све у циљу сензационалистичког писања и дизања тиража огољавањем нечије несреће и ретрауматизацијом жртава.
Поготово нису веровали да ће приликом грађанског бунта иницираног овим скандалозним суновратом квази – новинарства, бити суочене са својим пријатељима, очевима, браћом и партнерима у униформама МУП-а, који су били ангажовани да бране најбесрамнији и најопскурнији лист у Србији, који свакодневно шири мржњу и дефетизам са својих страница, стотину пута кажњен због лажних натписа, клевета и кршења новинарске етике!
Страшна је и невероватна ситуација поновне инструментализације институција органа реда у циљу одбране интереса режимског медија, а против свог народа.
А некада се та институција звала – НАРОДНА МИЛИЦИЈА!!!
Где су сада представници народа, министрке Чомић и Гојковић,омбудсмани свих нивоа, те представници Женске парламентарне мреже?!
Где су нам борци за породичне вредности оличених у посланицима парламентарних странака тако активних и гласних у борби против Геј параде?
Где су тако бритки и бескомпромисни посланици Бошко Обрадовић, Милица Заветница, Милош Јовановић, Сандра Божић , адвокатица Пиља, Мариника?
Где је Бранкица Јанковић која се тако ревносно бори за родну равноправност?
Где су наши, локални медији???
Они исти медији са локалног, регионалног и националног нивоа који су хорски напали, прозвали и позивали на одговорност одборницу Наташу Зец због несретно формулисаног сарказма који је резултирао оставком и повлачењем из политичког и јавног живота града. Медијски линч је доживела одборница једне мале групе грађана скупо плативши своје речи, док са друге стране ти исти „добро информисани“ медији остају неми на обрачунавања градских челника по кафанама нашег града, породичног насиља, бахаћења и шамарања бивших супружника на улицама пред пролазницима, насиља тренера над малолетном децом итд?
Где су скупо плаћени медији да осуде овај скандалозан чин експлоатације женског страха, поновне виктимизације жртава и секундарне трауматизације свих жена у Србији које су прошле ово паклено искуство, кршећи све постојеће етичке стандарде новинарске професије?
Као што за РТС постоји парола „РТС – ВАШЕ ПРАВО ДА ЗНАТЕ ОНО ШТО РЕЖИМ ЖЕЛИ ДА ЗНАТЕ“, иста парола вреди и за наше мало место.
О женској солидарности је овај пута излишно и говорити.
