„Овим текстом желим да укажем на неприхватљиву самовољу локалне самоуправе при одређивању висине годишње обавезе на име плаћања пореза на имовину.
Већ дужи низ година евидентан је континуиран и прогресиван раст годишње обавезе по овом основу. Процена висине пореза на некретнине базира се, очигледно, највећим делом на слободним проценама и пројекцијама буџета надлежних служби Града Сремска Митровица, а не на реалним економским параметрима и њиховим међусобним условљеностима. Најбољи показатељ у корист те чињенице је поређење Сремске Митровице са другим градовима у Србији, а на основу недавно објављеног табеларног приказа основица за порез на имовину у 1. зони у више градова.
Увећање дажбина за пореску обавезу у енормној висини од 50%, у периоду од само једне године, може евентуално да нађе своје поређење у специфичним економијама Трећег света, али не и у европском привредном окружењу, у коме се стицајем околности налазимо.
Несхватљива је такође и чињеница да постоји врло значајан број објеката који су, из овог или оног разлога, за порески систем невидљиви, односно нису евидентирани и успешно не подлежу обавези опорезивања.
Са друге стране, као резултат тога, из године у годину смо сведоци упорног и нереално високог пореског оптерећивања некретнина које су већ деценијама редовни порески обвезници.
О тој врсти својеврсне „финансијске компензације“ било је својевремено речи у појединим медијима. Чуо сам тада и мишљење стручног лица, мислим да је био из организације ГИЗ, који је рекао да при одређивању пореза на некретнине Србија мора ићи убудуће и у ширину (број обихваћених објеката), а не само у дубину (висина пореске обавезе) до банкрота. Ово је свакако тема која би се морала дефинисати и на републичком нивоу.
Узимајући у обзир расположиви ниво техничких могућности, искрено се надам неопходним и професионалним решењима за ова питања.“
Текст је написао наш суграђанин, преносимо га у целости.
Име аутора познато уредницима странице ГГ Град за све нас.
