Ових дана на улицама нашег града, можете видети мале групице наших суграђана, чланова СНС – а, како свако у свом комшилуку, иду да проверавају сигурне гласове.
Људи који наступају као власт, иду од врата до врата и траже од људи да се изјасне да ли их подржавају. Осим што прелази границе доброг укуса и елементарног васпитања, оставља и горак укус. Не толико због судбине људи који чине ове групице, најниже рангираних у својим месним заједницама, већ због чињенице да су они помирени са рђавом управом под којом живе и својом робовском судбином у њој.
Колико је таквих у нашем граду?
Колико у земљи у којој живимо?
Колико сужњева, са својим свежњевима спискова и пропагандног материјала дневно крене путем сопственог понижења?
У каквом свету живе трговци људским душама који владају, сводећи народ на „квоту“ и просту бројку у систему бројева који им је потребан да би продужили болну агонију коју живимо?
Наш трули систем бесмисла опстаје искључиво на савијеним кичмама оних, који су притиснути егзистенцијалним проблемима у којима се налазе, а све више их је у “ златном добу“, спремни да ћуте и трпе.
Да ли је лепо живети у држави у којој отац мора да скупља капиларне гласове и обија прагове, да би му деца дошла до посла?
Да ли је нормално да на послу не цене ваш рад, способност и залагање, већ чињеницу да ли сте потписали листу подршке за владајућу странку?
То је само кап у мору онога, што смо својим ћутањем и нечињењем дозволили да нам се деси и сервира као нормално и уобичајено последњих година.
И не, драге комшије из СНС – а, не постоји ништа вредније презрења од оних који правдају своје џелате и ништа тужније од човека који се одрекне слободе.
