Prodje i druga sednica Skupstine Grada u duhu „lux veritatis“(svetla istine)
Pale su sve maske i postalo je jasno da je najvisi dom lokalne vlasti, koji treba da bude upravo kolevka gore navedenog svetla, svetla istine i demokratije, ustvari je arena u kojoj pobedjuje ona strana koja ima prostu vecinu. Tacnije, dovoljno pripitomljenu i disciplinovanu vecinu koja ce sprovoditi volju XYZ osobe bez obzira da li je to u saglasnosti sa zakonom, poslovnikom ili bilo kojim zakonskim regulativama i etickim kodeksom.
Dozivela sam danas prezentaciju „in vivo“ neverovatne i vrlo uvezbane zamene teza, politikantskog izvrtanja cinjenica, demonstracije sirokog spektra mehanizama odbrane vlasti i njihovih „prilepaka“, kao i prilagodjavanja opsteg pravnog akta kojim ovaj lokalni parlament treba da uredjuje svoje postupke i unutrasnju organizaciju, situacijama neformalnih koalicionih dogovora i „kadrovskog namirivanja“.
I da, bas onog kadriranja i koalicionog grupisanja koji su nasoj Grupi gradjana „Grad za sve nas“ razni zgubidani, nikogovici i „novinari u pokusaju“ hteli da prikace i pre, a bome, i posle izbora.
Kao sto sam i tada govorila da ce vreme pokazati ko je ciji, danas se i pokazalo.
Mala Mitrovacka alternativa, odnosno jos jedan manevar velikog stratega politicke scene ovog Grada, coveka iz senke, kojom su se zatrti i poslednji tragovi nekad velike DS, sakrila se pod kisobran sigurnog SNS azila. Priznajem, to je dirljiva i neraskidiva veza za koju se danas tako junacki borio poslanik u vojvodjanskom parlamentu. Hrabro i najzad uspesno, mada je prekrsen Poslovnik. Ali, cilj opravdava sredstvo. Najzad, Makijavelisticki prisup je odavno utkan u karakterni cilim vladajuce klike naseg Grada.
Vrlo dinamicna i na trenutke uzarena atmosfera na sednici donela je nove vetrove u ovu tamnu i nekako ucmalu salu bez prirodnog svetla i svezeg vazduha, gde se godinama unazad nista nije desavalo niti talasalo. Vladala je neka fina harmonija izmedju vlasti i kvaziopozicije. Jer potonji predstavnici naroda koji su sedeli u ovim klupama i kojima je dato poverenje da ce„casno i nepristrasno vrsiti duznost odbornika rukovodeci se interesima gradjana“ (Iz Zakletve odbornika) dokazano je da su se rukovodili cisto licnim i stranackim interesima, te su ti gradjani bili samo instrument dolazenja do primarnog, ali latentnog cilja – licne afirmacije, beneficija i napredovanja. Pa tako smo imali velika obecanja pre izbora, a sada realno: vece cene komunalija, povecanje poreza na sve i svasta, uvodjenja ekoloske takse, daljinsko grejanje skoro najskuplje u Srbiji, TV pretplatu i taksu na racunu za struju koje ce vam dati dug od 1100 dinara a da ne potrosite ni kilovat elektricne energije, cene goriva najvise u regionu, skolarcima preskupe udzbenike pa jos i maske, dezificijente, ubruse, toalet papir, sredstva za higijenu da odrzavaju cistim skolske klupe itd. Pa idemo ka svetloj buducnosti za svu njihovu decu brze, jace, bolje. Vasa i nasa neka malo sacekaju…
Paradigma vlasti u nasem Gradu bas je bila slika danasnje Skupstine: razvlacenje sirote i vec tako slepe Justicije onako kako odgovara potrebama sadasnje vlasti. A ako hocete drugacije, pobedite na izborima.
Ne znam da li i u vama, kao i u meni, proradi neki vulkan revolta na ove reci.
Ne mora se pobediti na izborima da bi se postovali zakoni, da bi instirucije radile i sistem nesmetano funkcionisao. Jer kad i pobedite na izborima vi ste i dalje vlast koja zeli dobro i radi afirmativno i za one koji dele vas politicki stav, ali i za one koji tako ne misle i koji su apoliticni. Za sve gradjane, a ne samo neke. Bar bi tako trebalo biti u civilizovanom svetu.
Legitimno je imati kriticki stav ili dijametralno suprotno misljenje od vecine i da to bude u redu.
To su temelji demokratskog i slobodnog drustva.
Ono za sta se nasa gradjanska incijativa zalaze.
I da, ne partija, stranka, vec GRADJANSKA opcija. Partokratija je donela mnoga zla ovom drustvu unazad pet decenija. Gradjani su obicni ljudi koji znaju kako se stice kredibilitet u drustvu, kako se uci, pada, dize se i koraca hrabro kroz zivot gde zaklon ni „vetar u ledja“ ne daje niti stranka niti mocni rodjak, koji su cesto na vetrometini odgovornosti za svoje izbore i sve ih skupo placaju, ali tako i nauce. Svoje greske placaju sami, a ne novcem gradjana ili „big boss“ koji te posle drzi u saci i cena tvoje greske bude tvoja sloboda.
SLOBODA NEMA CENU!
Sloboda misljenja.
Sloboda delovanja.
Sloboda stvaranja i kreacije.
Sloboda javne reci.
Sloboda da prihvatis odgovornost pred gradjanima kojima si dao obecanje da ces dati sve od sebe da ovo bude GRAD u kome ce biti podjednake mogucnosti za sve nas i u kome ce on moci da participira u odlukama, idejama i angazovanosti.
Zavolite svoju SLOBODU koja je prerogativ za COVEKA!
Autor kolumne: Kristina Dragišić
