KolumneНекатегоризовано

SOCIJALNA PRAVDA u SRBIJI – KAKO TO GORDO I NEREALNO ZVUČI

Svetski dan socijalne pravde prvi put je obeležen 20. februara 2009. godine odlukom Generalne skupštine UN. Ovaj dan je pokušaj da se podigne svest društva da je socijalna pravda jedino moguća ako zajedno radimo na iskorenjivanju siromaštva, nezaposlenosti i diskriminacije bilo koje vrste, te promociji jednakih prava za sve, posebno pravu na rad, blagostanje i dostojanstven život.

U Srbiji u riziku od siromaštva je svaki četvrti čovek

Prema zvaničnim podacima Vlade Srbije u 3. nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva (2018.), u našoj zemlji je 1/4 stanovništva bila u riziku od siromaštva (1,79 miliona ljudi), dok je 1,37 miliona živi u izrazitoj materijalnoj oskudici i još 1,01 milion živi u domaćinstvu s niskim intenzitetom rada i primanja. Podaci o kretanju apsolutnog siromaštva pokazali su da 2017. godine osnovne potrebe nije moglo da zadovolji približno pola miliona ljudi, što je nešto preko 7% ukupnog broja stanovnika Srbije.
Kada saberete ove iznose dođete do brojke od preko 4 miliona stanovnika koji žive ispod ili oko praga siromaštva, na ovaj ili onaj način. Prema pokazateljima subjektivnog siromaštva, skoro 2/3 stanovništva (63,9 odsto) jeste, po samoproceni, siromašno.
Pitamo se kako to može biti kad je Kopaonik pun, Zlatibor se gradi kao Dubai, Beograd na vodi raste poput „gljiva posle kiše” gde se stanovi kupuju najviše za keš za 10.000 € po kvadratu?

Nejednakost u raspodeli dohotka-duboka socijalna polarizacija

Jedan od razloga leži u nejednakosti raspodele dohotka. Po izveštaju SIPRU tima(Tim za smanjivanje siromaštva i socijalne isključenosti Vlade R Srbije, prim.aut.), 20 odsto najbogatijeg stanovništva ima gotovo 10 puta veći dohodak u odnosu na dohodak 20 odsto najsiromašnijih. To znači da je u Srbiji sve više ekstremno bogatih nasuprot ovim milionima iz gornjeg dela teksta. Po listama najmoćnijih(čitaj:najbogatijih) ljudi u Srbiji čak ¾ su ljudi iz reda sfere politike. U prvih deset su se naslagali sve sami političari od Vučića, Brnabićke, svih redom ministara i na 25.mestu naš mitrovčanin, ministar Nedimović. „To je nama naša borba dala…”reči su jedne pesme iz prošlog veka. Nekima minimalac i obavezu skupljanja kapilarnih glasova i odlazaka na mitinge, a nekima stan u Beogradu na vodi.

U Vojvodini najveći broj korisnika socijalne pomoći

Kod nas u Vojvodini, ranije poznatoj kao „žitnica Evrope”, a sada jedino pogodnoj za razvoj prljave industrije stranih investitora, oko 250.000 ljudi prima socijalnu pomoć(preko 11%), a oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, navedeno je u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana 17. oktobra 2020. „Subjektivni osećaj siromaštva je još veći, a siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šanse da uspeju u životu. Ljudsko dostojanstvo, porodična stabilnost i socijalni mir, uz razvoj jake srednje klase, ciljevi su kojima je neophodno težiti.  Kao društvo moramo ozbiljno da se zabrinemo zbog rastuće socijalne nejednakosti među ljudima, jer su siromaštvo građana Srbije i nezaposlenost, pogotovo među mladima, vidljivi na svakom koraku i predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se suočavamo. „, piše u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana.

Svojevremeno sam bila član SIPRU tima i vrlo studiozno smo sakupljali podatke preko istraživanja, kontakata sa seoskom populacijom i mesnim kancelarijama te CSR. Od tih 2010-2015 godine kad sam bila aktivna do sada nije se mnogo promenilo u profilu najugroženijih grupa stanovništva. Na udaru siromaštva i tada i danas najizloženiji su pripadnici romske zajednice, žitelji sela, zatim samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice, žene, posebno one starije životne dobi, migranti itd.

Kada sve ovo znate, kada vidite da realna slika Srbije danas ni blizu nije idealnoj slici sa TV ekrana gde nas bombarduju sa nepoznanicama tipa BDP, indeksima rasta i sl.shvatate da je od „ekonomskog tigra” ostalo malo, zakržljalo i gladno mače. Malo- jer nas je sve manje. Odlaze mladi i zreli ljudi put Evrope, „trbuhom za kruhom” pa uvozimo Indijce, Pakistance, Turke i Rumune da nam rade. Zakržljalo- jer nam je natalitet odavno ispod stope mortaliteta te odumiremo kao nacija i stoga nam naša vlast promoviše davanje državljanstva migranskoj populaciji, kuća i okućnica i mešanje stanovništva. A gladni – jer smo uspešnom politikom prvorođenog i gore pomenutog našeg sugrađanina i ministra poljoprivrede tzv.”Malog od metlice” uspeli da prepolovimo stočni fond, prodamo najbolju zemlju po Vojvodini što Arapima što tajkunima, uništimo 60.000 malih farmi i gazdinastava i smanjimo subvencije i povećamo cenu dizela na 190 din.
Ali, ne brinimo se.
Reče nam vožd da se ne bojimo gladi, jer smo „na vreme uvezli dovoljne količine pasulja, ulja, pšenice…”. Eto opredeljenja napredne politike koja nas deceniju vodi do propasti seljaka a u cilju uvoza svega i svačega, sve u korist krupnog kapitala i koruptivne sprege sa multinacionalnim kompanijama.
Zato će broj korisnika socijalne pomoći da raste i nadalje, jer niko se hleba nije najeo od stranca, već od svoje njive, zemlje i stoke koju nam otimaju i guše.

Pamet u glavu, narode i veru u srce, te hrabro stani u odbranu svoje porodice i dedovine. Okrenite ćurak i postavite onako kako treba. Kad bude hleba za narod, biće i za njih. A ne da vi dobijate mrvice koje padnu sa stola neradnika. E tada će biti i socijalne pravde. ENDE.

Leave a Response