Као секретар Г. Г. упућени сте у све активности ове организације. Како је видите сада, три године после избора?
– Г. Г. је и на самом почетку имала јасну идеју и циљ, али смо, можда били неспремни и несвесни резултата који смо постигли и у том моменту нисмо имали адекватну организацију. Сада, три године касније, рекла бих да имамо одличну мрежу људи са јасним задацима, формиране месне одборе, људе обучене за све изборне активности. Изнад свега, а што је можда најбитније, развили смо један пријатељски однос међусобно, можда чак и фамилијаран, личимо на праву балканску породицу: различити смо, умемо да се расправљамо о појединим питањима, али се изнад свега волимо и поштујемо и радимо сви у истом интересу, који је општи, не појединачни.
Шта бисте конкретно променили у нашем граду, шта Вам највише смета?
– Највише ми смета начин руковођења овим градом, који је крајње недомаћински, тако да бих конкретно променила гарнитуру људи који су на кључним позицијама. Шалу на страну, била бих неискрена када бих рекла да се град није изградио или да се баш ништа не ради по том питању.
Дискутабилно је по којим ценама и којим квалитетом, а то отвара друга питања и баца сумњу, па онда имамо људе на челним позицијама којима је током мандата видно скочио стандард, а куну се у поштење…
Сматрам да стручни и способни људи морају бити на позицијама битним за наш град и све нас уопште и да не смеју бити изложени утицају и притиску и бити марионете, што је сада случај и то је оно што ми највише смета у нашем граду.
Са правим људима на правим местима- сигурна сам да би било много, много боље.
Да ли могућа промена система функционисања Града без промене власти?
– Већина локалних прича функционише по истом или сличном принципу. Једна особа, углавном је то повереник, се пита апсолутно за све. Ми имамо председника државе који све зна, у све се разуме и о свему одлучује. Он је све три гране власти доделио сам себи. То раде и истакнути појединци на локалу и то је већ толико укорењен модел њиховог понашања да је апсолутно немогућа било каква промена система функционисања без промене власти.
Како протести „Србија против насиља“ утичу на локалну политику и дешавања у Сремској Митровици?
– Не видим неки посебан утицај протеста на саму локалну сцену или локалну политику, као и на било каква дешавања.
Оно где су протести допринели, искључиво због великог броја учесника, јесте подизање свести код народа да су промене ипак могуће, јер стичем утисак да су се они у једном моменту просто помирили, утонули у неку апатију- то је то и ја ту ништа не могу да променим.
Сада су се људи поново пробудили и не само да мисле да ће нешто променити, већ су у то и потпуно сигурни.
Активирају се, желе да учествују, да допринесу. Нису више неми посматрачи и то је најбоље од свега што су ови протести донели.
Такође сматрам да протести имају смисла само у Београду, а да све друго води њиховом разводњавању и на крају потпуном урушавању.
Локални избори су за мање од годину дана. Шта очекујете од њих?
– Увек сам била објективна, тако да сматрам да наш резултат зависи првенствено од нашег рада.
Свакако очекујем бољитак у односу на прошле локалне изборе и сигурна сам да би резултат могао бити и изненађујуће добар уколико све буде текло онако како планирамо. Много рада је иза нас и још много више пред нама. Видим да људи препознају нашу енергију и нашу доследност. Тврдим да имамо најбољи програм и то је оружје којим смо ушли у борбу.
Ми не позивамо на бирачка места, не доводимо, не обећавамо, не уцењујемо, немамо спискове капиларних гласова, а то је машинерија против које се боримо.
Идемо искрено и у општем интересу свих нас.
Онолико колико народ то буде препознао, утолико ће и наш резултат бити бољи.
👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻