Кажу да су некада у селу најбитнији били поп, доктор, учитељ и ветеринар. Да ли је и данас тако?
– С`разлогом су биле најбитније, јер су неопходне за функционисање мале средине. Међутим, мислим да могу слободно да кажем да су све те професије данас потпуно деградиране и да је поремећен систем вредности допринео томе да се погрешни људи истакну у први план у многим селима.
Отац сте три девојчице. Да ли држава има слуха да породице са више деце ?
– Могу да похвалим неке од мера које су донете као помоћ и подршка породицама са више деце, али незнатна новчана помоћ није довољан подстицај за рађање деце јер живимо у земљи у којој су трошкови нормалног живота изнад примања већине, па је тешко одлучити се на проширење породице када је будућност неизвесна.
Како видите ситуацију у Мартинцима? Развија ли се село у добром правцу?
– Нажалост, село се не развија уопште јер се негује атмосфера подељеност међу мештанима, пуно младих од којих и зависи опстанак села не види себе овде. Деца немају много избора када је реч о хобијима и ваннаставним активностима, већина је у борби за егзистенцију усмерена на град.
Шта бисте конкретно променили у Мартинцима?
– Ствари би морале да буду транспарентне и нужно је успоставити какву-такву стратегију за развој села. Требало би много више повести рачуна када је реч о пословима одржавања, јер се Мартинчани при свакој обимнијој киши суочавају са преплављеним каналима. Људи на челу села би морали да имају више слуха за потребе мештана и требало би радити на компромисним решењима и у заједничком интересу. Докле год лична корист буде била најважнија, неће напредовати ни села, ни градови јер такво друштво нема перспективу.
Одборник сте Г. Г. у Скупштини града. Шта очекујете од наредних локалних избора?
– Очекујем да ће резултати показати да се буди свест код свих грађана и да ће напокон слобода мишљења и говора надвладати страх и уцену. Следећи избори би морали да буду светлост на крају једног мрачног тунела и знак уједињења обичних људи у борби, не за бољи, него само нормалан живот.
