Kolumne

Интервју са др Славенка Митровић-Лазаревић

898views

Како сте постали сарадник Града за све нас?

– Знајући за моје активности у борби за очување јавног простора из Г. Г. “Град за све нас” су ме позвали да будем њихов представник у Одбору за урбанизам, који је тело Скупштине града. Одбор треба да стручним анализама, закључцима и сугестијама помаже одборницима Скупштине у вези са плановима урбаног развоја. Прихватила сам без задршке понуду. Претходно моја активност у вези са очувањем јавног простора је био ангажман против усвајања Плана детаљне регулације приобаља којим је планирано померање насипа више десетина метара ка Сави и изградња 19 стамбених четвороспратница на месту насипа, као и изградња велике бетонске марине уместо шуме. И успели смо да се то не усвоји, надам се заувек… Наставило се са писањем сугестија и примедби за друге планове, са идејом да се помогне онима који планирају, као и онима који одлучују. Одлуке о изменама у урбаном простору најчешће утичу у великој мери на наше животе, а многа решења у виду нових зграда или нових улица, уклањања зелених зона, која тихо буду усвојена без стварног директног учешћа грађана у одлучивању, трају често и дуже од нас…
У складу са својим могућностима и знањем настављам да се борим за оно што сматрам да би за овај град било прикладно и одрживо.

Шта је по вама “прикладно”?

Што се тиче прикладног – не допада ми се што многе ствари које се планирају и реализују можда нису прикладне за град овог специфичног значаја и величине. Планирају се типизирани садржаји и објекти- исти у великом броју градова, као да су потребе сваког града исте, са друге стране потребе грађана овде и специфичности овог града које би се могле искористити за добро свих нас – се занемарују. Осамдесетих је планирана изградња великог културног центра, организован је и архитектонски конкурс са тим задатком. У том центру је требало да буде више сала, свакако нова велика мултифункционална сала за позориште и концерте, али и простори за друге уметничке и едукативне делатности. Посебност овог града чини и постојање историјских слојева испод нас, али је различитим слојевима епоха – и античком и средњовековном дато премало простора у савременом урбаном ткиву. Наши стручњаци и институције које се баве старинама немају довољно ни простора, а изгледа ни помоћи за рад на истраживањима, а требало би да се одлуке о стратегији развоја града доносе увек у сарадњи са њима.
Уместо градње према стратешком планирању оног што је прикладно-адекватно, граде се углавном у великом броју и великим брзином вишепородичне зграде, понекад на неочекиваним локацијама. Јако је важно да се у том тренду не оде предалеко и не униште неки простори који би могли бити сачувани за зелене површине или друге површине јавне намене. Митровица има недовољно парковног простора, било би идеално да се простор градског парка “прелије” у виду уређеног парка на простор иза зграде Архива Срема и даље ка Сави, уколико је тачно да Сремово игралиште не задовољава просторне критеријуме за стадион да би ту остало… Не би ваљало да и то “прекрије” бујица изградње зграда… И улицама треба више зеленила у виду дрвореда… Простор у небрањеној зони иза кеја морао би остати зелени коридор, онако како прописују правила о еколошким коридорима, а не простор за градњу… Могли би постојати у граду и други зелени коридори са шеталиштима уз канале и потоке.

А шта би било “одрживо”?

Свакако није одрживо да се читав живот породице или појединца планира тако да је зависан од путничког аутомобила… И није одрживо да се гради без претходно инфраструктурно уређених просторних блокова, нити на новим неизграђеним подручјима, поготово не на местима где се претходно уништава зелена зона. У развијенијим земљама је присутан невероватан замах популаризације бициклирања и пешачења, градови се мењају увођењем нових бициклистичких стаза, пешачких стаза, зелених коридора, а приватним аутомобилима се максимално отежава могућност приступа нарочито централним зонама. По правилима одрживости и хуманости, градови треба да буду угодни људима, а не аутомобилима. Због тога, улице за аутомобиле се у свету сужавају, паркинг простори се претварају у бициклистичке стазе, а увећавају се површине за пешаке и бициклисте, обавезно са што више зеленила. Подразумева се да пешачки јавни и други простори морају бити прилагођени кретању особа у колицима односно родитељима са децом у колицима. Идеја је смањење коришћења аутомобила, у већим градовима, а осим бициклирања и пешачења подразумева се обавезно јачање јавног градског превоза. Код нас би морало да се подразумева да се аутомобили и остала моторна возила у транзиту максимално изместе из градске зоне на неку будућу обилазницу. Док ње нема, радници у сменама при великим гужвама у небезбедном саобраћају возе бицикле од Румског друма ка граду, деца не могу да возе бицикле до школа јер је небезбедно, на кеју постоји знак забране за бицикле, а у граду који је традиционално бициклистички има занемарљиво мало бициклистичких стаза. А могао би булевар имати ограничење брзине на 30км/х, са дрворедима, пешачким и бициклистичким стазама и са смањењем простора за моторна возила… А зграде би могле и код нас много мање да се руше и много више рециклирају, како старе зграде реконструкцијом у нове функције, тако и употребом делова старих зграда за изградњу нечег новог. Морамо се навићи да производња отпада у свим сферама мора максимално да се смањи. Морамо наћи начин да ми и наша деца сва правила одрживости прихватимо озбиљно.

Шта и како даље?

– Нажалост, недовољно се у граду ради на суштинској стратегији одрживости урбаног развоја са плановима који су прилагођени посебно за специфичности нашег града, а грађанство је обесхрабрено компликованим и нефункционалним процедурама партиципирања у одлучивању о важним темама… Било би много боље да се одлуке о стратегији и ономе што заиста грађанима треба и како треба доносе локално, овде у граду. Надајмо се да ће се све то ипак мењати у том правцу и на боље… да би наш град заиста постао бољи град за све нас…

др Славенка Митровић-Лазаревић дипл.инг.арх. води биро за пројектовање, процене и вештачења у архитектури “Атеље Митровић” д.о.о., око 2 године радила у Дирекцији за изградњу као шеф одељења за урбанизам, активна у удружењу Бициклистичка иницијатива Сремска Митровица, супруга, мајка четворо деце.

Leave a Response