За почетак – ко је Новак Самарџић?
– Рођен сам у Сремској Митровици 07.03.1975. у радничкој породици, где сам завршио основну и средњу техничку школу. Након одслуженог војног рока уписујем Економски факултет у Суботици који и завршавам 2000. године.
За време студирања сам радио на граничним прелазима Хоргош и Келебија у шпедицијама. Као дипломирани економиста сам се запослио у Матрозу где сам радио непуне 3 године. Након тога сам био запослен у више фирми, али сам се најдуже задржао у Социете Генерале банци, на позицији Управника експозитуре у Сремској Митровици. За тих 11 година у банкарству сам упознао митровачку привреду као и локалну администрацију, тако да поседујем широка сазнања о функционисању већине привредних субјеката у Граду као и о потребама истих.
Један сте од оснивача ГГ и члан градског одбора за финансије. Како би сте, као неко поткован струком и искуством у области финансија, оценили управљање буџетом града?
– Управљање градским буџетом се може описати као недомаћинско. Планови се праве па се крше, прекрајају, пролонгирају, а често и неостварују. Лаћарачка канализација је најочигледнији пример, као и градски стадион. И једно и друго је планирано, плаћени су пројекти, више пута мењани и опет плаћени, обећавано у више изборних циклуса, а ни ашов није убоден. Питање је где је завршио тај новац који је планиран за те и сличне пројекте који нису реализовани. Много је сличних примера у последњих 20 година колико пратим градски буџет.
Шта сте уочили као највећи, а непотребан трошак који празни градски буџет?
– Највећи и непотребни трошак су фиктивно запослени и запослени који немају никакву сврху сем да бране политику која их је запослила. Ако расчланите ставке сваке градске Управе видећете да се чак до 80 и 90% средстава троши на зараде запослених у њима, а тек мали проценат одлази на пројекте од којих грађани имају користи. Приметио сам да свака градска Управа плаћа и „специјалистичке услуге“ зато што у својим редовима нема никога ко би знао да уради такве ствари или је то чисто извлачење новца из буџета.
Када би сте одлучивали, које бисте мере предузели везано за расподелу средстава, а које би наши суграђани, по вашем мишљењу прихватили са одобравањем?
– Прво треба видети ко је све и по ком основу запослен у градској Управи, шта они конкретно раде 8 радних сати и какав је њихов допринос. Такође, треба увести ревизију свих диплома запослених у градским Управама, јавним предузећима и установама чији је оснивач Град Сремска Митровица. Тек након тога треба се „захвалити“ онима који по било ком основу троше новац грађана, а не доприносе развоју града. Само на овај начин се могу уштедети енормна средства која се могу преусмерити на образовање, саобраћај и друге битне ствари.
Такође, транспарентни тендери са реалним понуђачима и реалним ценама би довели до милионских уштеда. Симптоматично је то да се огласи за јавне набавке оглашавају у јавним гласилима ван Срема иако се медијима на локалу плаћа преко 30 милиона динара сваке године, а да ниједан јавни позив нити тендер нису објавили.
У Јавним предузећима и Установама чији је Град оснивач постоје по 5-9 чланова Управних одбора и 3-5 чланова Извршних одбора чије су годишње накнаде у збиру астрономске и никада нису саопштене јавности. Још већи проблем је што је огромна већина тих чланова апсолутно некомпетентна са радом организација које контролишу. Не памтим да је иједна одлука у последњих 20 година донешена без концензуса, што ме наводи на закључак да ту нема никакве струке ни дискусије већ се само гласа како је наређено.
Решење је да се у Одборе уврсте професионалци који ће моћи да допринесу развоју тог ЈП или те Установе и наравно самим тим и града, а да при томе раде без накнаде за добробит свих грађана.
Да ли мислите да је живот данас „скупљи“ него пре 12 година, без обзира на раст плата и пензија и шта је узрок томе?
– Живот данас је реално 20% скупљи него пре 12 година, без обзира на номинално повећање зарада. Напомињем да се у међувремену променио и метод за обрачун просечне зараде, па се сада она рачуна у бруто 1 износу (нето зарада плус порези и доприноси на терет запосленог) док је раније изражавана само нето зарада која се прима на рачун. То доводи до фамозних цифара којима се власт хвали, а које мало ко прима на рачун. Само у последњих 2 месеца смо сведоци поскупљења струје и гаса, а и комуналних услуга које наплаћује град. Порез на имовину је убедљиво највећи у Срему, а већи и од Шапца, Панчева, Ваљева, па и Суботице и по томе изгледа да ми живимо у Елдораду. Објашњење њихове методологије обрачуна би трајало много дуже од ове кафе па ћу то оставити за неки други пут.
Новак Самарџић рођен у Сремској Митровици, дипломирани економиста.
