Урош Возаревић је један од оснивача и одборник ГГ „Град за све нас“. Оно што многи о Вама не знају јесте то да Ваше презиме вуче богату историју. Реците нам мало више о томе.
– Да, у праву сте. Са поносом носим презиме својих предака Глигорија и Лазара и то поред поноса представља и моралну обавезу да се наша имена и наше презиме увек спомиње по добру. За оне неупућене Глигорије Возаровић је рођен у селу Лежимир, отворио је прву читаоницу/библиотеку у Србији, те је то био и један од разлога зашто наша библиотека у Ср. Митровици носи његово име, а требала је и Народна библиотека. Познат је и по томе што су захваљујући њему нека велика Српска дела угледала светлост дана управо због прве штампарије у Србији, тадашњој Краљевини коју је заједно са Вуком Стефановићем Караџићем донео у Србију. Такође, једно од већих рукотворина је и сам Сретењски Устав који је и данас у истом стању како га је Глигорије укоричио и направио за Српски народ. Заслужан је и за то да данас знамо где је сахрањен Доситеј Обрадовић чије је мошти лично ископао, конзервирао и покопао на месту где му је данас гроб. Има чувени прадеда Глигорије још сијасет заслуга о чему књиге и пишу и доказују…
За стрица Лазара такође могу рећи да је у сликарству досегао готово све што је могло о чему говоре и његова дела (слике) и та част да се по њему назове сремскомитровачка галерија. На жалост, релативно млад нас је напустио, а сигурно је могао још много квалитетних дела да наслика. Изгледа да је све наведено ипак „мало“ да би сваки од њих добио меморијалну плочу у свом селу и на уласку у село Лежимир да пише ко потиче из тог места јер до дана данас то немају, а куће, иако су биле под заштитом Споменика културе су порушене, што ме неизмерно емотивно погађа.
Међу најактивнијим сте одборницима у скупштинској Сали, али и најчешће су Вам изрицане опомене. Како оцењујете рад и укљученост одборника владајуће коалиције у скупштинске дискусије?
– Поверење које смо добили од наших гласача сам заиста озбиљно схватио и трудим се да га безусловно промовишем и заступам. Од 40-так скупштина на 1-2 свега нисам био, а на свакој се трудим да учествујем у расправи која се тиче свих грађана Ср. Митровице. Верујте ми да се ту доносе невероватно штетне одлуке по грађане, изгласавају пројекти који ничему не служе,троше абнормалне количине новца, а град нам полако и сигурно пропада. Вођен сам тиме да именом и презименом спомен свакога ко је недомаћински трошио новац из буџета, стекао личну имовинску корист разним малверзацијама, обмањивао грађане и сл. – можда није политички коректно, АЛИ ако њих није срамота да „присвајају“ није ни мене да то кажем. Сведоци смо да разне индивидуе у локалној власти имају и по 30-40 некретнина, воћњаке, по пар станова, аутомобила и сл. и све стечено за 2-5 год. на власти, а о томе се ћути-ЗАШТО? Онај ко поштено зарађује свој новац зна колико времена треба за такву мегаломанију. Помињање свега овога је уједно и разлог изречених опомена и мог удаљавања са скупштине. О владајућој коалицији говоре њихови одборници. Неки НИКАДА нису дошли на скупштину града, појаве се да се „запљуну“ на 20-так минута и добију одборничку накнаду. Њих 95% НИКАДА није изашло за говорницу или да дају неки предлог и слично и искрено мислим да су ту само формално, а чак имају и неформалну одборничку групу… Има ту квалитетних људи, али једноставно од осталих не долазе до изражаја!
Радо се одазивате на хуманитарне акције, али се не експонирате, што је за сваку похвалу. Од када се бавите хуманитарним радом?
– Да, радо се одазивам и активно учествујем. Генерално нам је породична традиција да где можемо помогнемо, а где не можемо не одмогнемо. Мој отац ми је то дубоко усадио као људску дужност и обавезу да се човек у невољи познаје!!! Ја се хуманитарним радом бавим преко 20 година и не планирам никада да станем, а тако и своју децу учим и већ су увелико укључене у хуманитарни рад и волонтирање. Као породица познати смо као велики родољуби свога народа и вере, те је тако и сам Глигорије подигао први јавни споменик нашем Светитељу Сави који је данас познатији као Црвени крст у Београду, верујући по ондашњим предањима да су ту спаљење мошти нашег Светитеља. Сву своју имовину после смрти поклонио је Србији и Цркви, што је данас познатије као већи део Врачара у Београду. Такође смо добрим делом саградили саму цркву у Лежимиру и знајући то све горе набројано и још много тога, имам дужност да наставим да помажем своје суграђане и све остале којима могу да помогнем. Да сам то радио на дискретан, честит и поштен начин говори и награда за најхуманијег човека у Србији 2015. године од стране РТС-а и емисије Квадратура Круга, г-дина Бранка Станковића, као и надам се бољи животи оних којима сам помогао. Као што написах вековима се тиме бавимо а највећа награда нам је што нас по томе не препознају, јер циљ нам је помоћи!!!
Шта су по Вама предности ГГ у односу на остале опозиционе странке и зашто би грађани требали баш вама да поклоне поверење?
– Свакако, предност је прво што нисте странка, што бирате сами свој тим, што сте независни у раду, што за рад не очекујете министарска и посланичка места, што сте фокусирани на локално деловање, што је носилац листе наш суграђанин о коме знамо све, а не нека индивидуа са ТВ-а, што ниси сигуран глас-него равноправно живо биће, нема чланских карти, што имаш безусловну слободу око својих активности наспрам своје воље, а нико ти је не намеће, што своје мишљење можеш увек да кажеш… А код странака је све искривљено и тежи се ка личној користи и што већој позицији у хијерархији. Грађани треба да дају поверење онима у које највише верују а не онима који највише обећавају, а при том их се сете само пред изборе и не испуне ни 10-ти део обећања. Поверење се стиче упознавањем, комуникацијом, својим делима и јасном визијом. Ми у ГГ „Град за све нас“ смо људи остварени у својим професијама, животима, стекли смо све што имамо својим радом, нисмо НИЧИЈИ до сами своји и тежимо да наш град поново стане на своје ноге, поново постане престоница Срема по платама, иновацијама, здравству, инфраструктури, образовању итд.
За крај реците нам какви су односи унутар ГГ након 4 године? Да ли су настала нека нова пријатељства или је комуникација „строго пословна“ и да ли се кајете што сте „закорачили“ у ову причу?
– Видите, ја сам човек који не трпи уцене и условљавања, поготово болесног система и његових изасланика. Из таквих побуда нисам радио у струци као инжењер, јер би вечно неком био дужан, него као предузетник у области грађевине скоро 15 година, те да су односи у ГГ на било који начин кренули ка том смеру давно би напустио. Могу рећи да сам новим пријатељствима поносан, упознао сам јако квалитетне људе, стручњаке својих области, паоре овде у ГГ, са којима се свакодневно чујем, да ли за савете или да попијемо кафу. Међуљудски односи су на врхунском нивоу ето већ 4 године и заједно настављамо да градимо неко боље сутра. Што се кајања тиче, ви ме засмејавате!!! Сигуран сам да је ГГ „Град за све нас“ једина здрава прича на локалу која има потенцијал и организацију да промени набоље наша села и град и зато ћемо и овај пут наступити сами, а не у коалицији и остати верни својим начелима.
Урош Возаревић, инжењер квалитета.
