Пратећи ситуацију у лаћарачкој школи, школи у највећем селу у Србији, сведоци смо најблаже речено чудних и забрињавајућих појава у нашем друштву. Олуја је 19. јула однела кров са школе, потрошено је скоро 30 милиона динара, кров није урађен иако је сада децембар месец, школа прокишњава, деца иду у три смене, дневно 3-4 часа по 35 минута. Безбедност деце и запослених у том објекту је врло дискутабилна.
Наравно, погађате – нико није крив, нема ничије одговорности. Што би наша премијерка рекла „Систем није заказао“.
Али, ако се све ово посматра у ширем контексту нашег образовног система и друштва уопште- ништа не треба да нас чуди.
Неком, ко је дошао на идеју да профитира на највећој послератној трагедији у овој земљи, масакру у Рибникару, ништа није свето.
Прво је прекинута школска година и то тек након месец дана од трагедије, под изговором безбедности деце у школама. Да то није једина закаснела реакција државе говори и чињеница да је и тродневна жалост проглашена са закашњењем од пар дана, јер је био приоритет да се одрже заказани спортски догађаји.
Након прекида школске године, две недеље пре него што је школским календаром предвиђено, Министарство просвете је најавило да ће тај период и период летњег распуста искористити за подизање нивоа безбедности у школама.
Једино што је преко лета урађено по том питању је наставак пљачке државног буџета у име превенције вршњачког насиља.
Преко 3 милиона евра је опрано, уплаћено питај Бога коме и никад није стигло тамо где је требало.
68 школа у 17 градова су, наводно, учествовали у овом пројекту, о коме директори школа појма немају. Школи која има 8 ученика, фактурисано је едукација за 1200 ђака. Углавном су се едукације „вршиле“ током летњег распуста, а немушти одговори тих агенција преко којих су се прале паре се своде на „Питајте књиговођу“.
Покрадени су милиони евра, а све се у папирима води под едукацијом у сврху превенције вршњачког и сајбер насиља, без да је одржана иједна радионица!
Измишљене агенције, измишљена едукација- само су милиони прави, који су завршили у нечијим џеповима.
У све ово „увучене“ су и неке сремскомитровачке школе.
Ова пљачка је почела 2021. године. И наставила се. Чак ни трагедија у Рибникару није била опомена да се са тим престане, да неко стави прст на чело и запита се- да су те паре потрошене на оно за шта су намењене- да ли би нам се Рибникар и догодио?
Да ли је могуће да деветоро мртве деце и њихов чувар не буду неком довољан мотив да стане са овим? Изгледа да није, јер се под изговором превенције насиља то наставило чинити још интензивније? И то су чинили људи на највишим положајима, који су уместо смене и затвора награђени новим именовањем?!
Наравно да људи који прате само телевизије са националном фреквенкцијом и режимске таблоиде немају појма о овоме. Овај случај је истражио БИРН.
И плашим се да је то крај, да нико неће даље реаговати.
Јер, о томе се треба ћутати, да се не замеримо ником. Као и у осталом, о свему. Јер чим нешто кажемо да нам се не свиђа, одмах смо државни непријатељи и страни плаћеници и можемо себи натоварити беду на врат.
Шта мислите, да је неко од родитеља или запослених из Рибникара рекао да је К.К. болестан дечак и да му је потребна стручна помоћ, да ли би се замерио његовим родитељима, поготово оцу који је лекар „на гласу“?
Би, сигурно.
Али би вероватно деветоро деце и њихов чувар Драган данас били живи.
