Prema izjavi zamenika gradonačelnice,
“Mitrovčani su od 2. do 16. novembra imali priliku da učestvuju u kreiranju gradskog budžeta za 2021 godinu, tako da ovo budžetiranje možemo nazvati i gradjanski budžet, to su vršili tako što su glasali za jedan od pet projekata koje su oni putem aplikacije “Prijavi problem” sami predlagali. Od svih predloženih projekata, Gradska uprava je izvukla pet projekata sa najvećim prioritetom. Glasanje je vršeno na dva načina, putem zaokruživanja takozvanog glasačkog listića za participativno budžetiranje u uslužnom centru u Gradskoj kući i online, odnosno elektronski na sajtu grada. Ukupno je glasalo 808 naših sugradjana. Projekat koji je ostvario najviše glasova, 289, jeste projekat izgradnje javnog toaleta u centru grada.
Javni toalet je nešto što zaista nedostaje našem gradu, koji se sve brže širi, razvija, napreduje i svakako će biti od velikog značaja svim Mitrovčanima, ali i svim posetiocima našeg grada. Razlika u glasanju u tri projekta je jako mala, što ukazuje da su svi projekti od javnog interesa i značaja, i Gradska samouprava će u budućnosti naći rešenje da se finalizuju svi ovi projekti.
Takodje smo uključili i srednjoškolce u javnu raspravu o gradskom budžetu. Djačkim parlamentima pet škola na teritoriji grada omogućeno je da samostalno predlažu projekte za unapredjenje rada i boravka u svojim školama, u maksimalnoj vrednosti od 500.000.00 dinara.” izjavio je Samardžić.
Imali smo priliku da kreiramo gradski budžet??? Kako?
I to se zove građanski budžet???
Jedan od 5 pojekata koje smo mi građani sami predlagali u “Prijavi problem”???
Pa, dragi sugrađani, pogledajte sami https://www.prijaviproblem.rs/pregled-prijava
Pitanje za sve nas nakon ove izjave zamenika gradonačelnice je kakvima nas on smatra ako misli da ne možemo da pronađemo i pregledamo sve 449 prijave u poslednje 3 godine i da ustanovimo da se ne spominju niti biciklistička staza do groblja, niti wifi mreža na Žitnom trgu, niti digitalni merači, niti javni wc. Od svih pomenutih predloga spominju se jedino dečija igrališta… U vezi sa Žitnim trgom, spominje se polomljeni telefonski stubić i briga oko farbanja drvenih sedišta. U vezi sa Rumskim drumom pominje se rešavanje problema obližnjeg kanala i zahtev za izgradnju pešačke staze do fabrike “Eaton”.
Osim toga, zar ovo nije portal za prijavu problema? Gde je portal za prijavu predloga za participativno budžetiranje, to je postojalo prve godine ovog programa?
Sa druge strane, postoje građanske inicijative za rekonstrukciju trotoara i izgradnju biciklističkih staza u gradu, koje uprava nigde i ne spominje. Interesantno bi bilo informisati se kod BIRN da li su zamišljali ovakav nastavak projekta koji su započeli – da se ne zna ko, zašto i kako daje predloge za ovo glasanje i da se oglušuje o predloge građana. Osim nepoznanice ko, zašto i kako daje predloge, nepoznanica je i da li u gradu svake godine postoji analiza mogućnosti finansiranja ovih projekata iz budžeta, jer radi se često o vrlo velikim razlikama u investicionoj vrednosti (npr rekonstrukcija gradskog stadiona, koja će prema predračunskoj vrednosti koštati 8 miliona evra i gradnja dečijih igrališta). Ili se predlozi daju tek tako… Da bi se ljudi igrali…
Prvi put je glasanje sprovedeno 2015. godine, izvedeno je pod pokroviteljstvom BIRN, NALED i Vlade RS, predlozi su bili ( https://www.ozon.rs/vesti/2015/61227/)
1. Unapređenje javnog gradskog prevoza i modernizacija autobuskih stajališta
2. Izgradnja azila za pse
3. Popravka i opremanje dečjeg igrališta iza Arhiva Srem
4. Izgradja adrenalin parka
5. Izgradnja biciklističkih staza .
Iste godine, što je jako važno, građani su imali mogućnost i da predlože projekte https://www.sremskenovine.co.rs/2015/10/ukljuci-se-predlozi-projekat/ . Te godine izglasan je projekt izgradnje azila za pse.
Godine 2016. glasalo se za projekte:
1. Izgradnja biciklističke staze do radne zone “Jezero”
2. Uređenje fontane kod PSC Pinki
3. Postavljanje sportskih rekvizita u parku kod Atletskog stadiona
4. Opremanje ambulanti u okviru Doma zgdravlja
https://www.sremskenovine.co.rs/2016/11/participativno-budzetiranje-u-sremskoj-mitrovici/ .
Izglasan je projekt opremanja seoskih ambulanti Doma zdravlja.
U novembru 2017.godine se nakon peticije građana u leto 2017. godine, kojom su zahtevali izgradnju tartan staze na keju u Ul Stevana Sremca glasalo za sledeće:
1. Tartan staza na delu keja
2. Igrališta za pse
3. Rekonstrukcija Domova kulture u seoskim naseljima
i pobedila je tartan staza u Stevana Sremca http://m-novine.com/mitrovcani-bi-tartan-stazu-na-keju/ . Građani su na 90 listića dopisali “javni wc”. Nije poznato – odnosno građani nisu nikad obavešteni – kako je ovaj projekt “pobegao” iz Stevana Sremca do pešačkog mosta, nije to bilo poznato ni novinarima Sremske TV prilikom snimanja reportaže 10.10.2019., jer su tada izveštavali da se radi o izgradnji biciklističke staze.
Nije poznato šta su bili predlozi za 2019.godinu za koje je trebalo da se glasa krajem 2018.
Godine 2019. glasalo se za jedan od 5 projekata
1. Gradnja gradskog stadiona
2. Gradnja dečijih igrališta
3. Rekonstrukcija Trga Vojvođanskih brigada
4. Rekonstrukcija platoa ispred PSC „Pinki”
5. Nastavak gradnje kanalizacione mreže u Laćarku
Izglasan je nastavak gradnje kanalizacione mreže u Laćarku.
BIRN i NALED su to kroz jednogodišnji projekt zamislili kao glasanje za projekte koje predlože građani http://birnsrbija.rs/projekat-participativno-budzetiranje-zavrsen-u-10-lokalnih-zajednica-u-srbiji/ . Neverovatno je kako se svaka dobra inicijativa kod nas može pretvoriti u puko zadovoljavanje forme, bez stvarnog učešća građana, sa potcenjivanjem građanskih ideja i bez transparentnosti.
U Sremskoj Mitrovici je u građanskom vodiču objašnjeno i šta bi trebalo da znači participativno budžetiranje.
http://www.sremskamitrovica.rs/admin_area/kcfinder/upload/files/Gradjanskivodickrozbudzet2018.pdf
Ima i boljih primera, Ruma ima i tim za participativno budžetiranje koji bira između predloga građana i izgleda da se mnogo tranparentnije i participativnije bavi ovim demokratskim alatom.
I na kraju – slika iz građanskog vodiča SM… Od svih razloga kojima se objašnjava važnost participativnog budžetiranja (veći stepen poverenja, veće uključivanje građana, pospešivanje transparentnosti, edukacija građana), sa ovakvim ponašanjem naše uprave, nažalost, nijedan od navedenih nije ispunjen… Ili je možda ispunjen poslednji – edukujemo se kako se svaka dobra ideja može pretvoriti u nešto drugo…
