Сведочимо времену у коме раст цена роба и услуга „гура” инфлацију у небеса, да се динар све више обезвређује, али се зато еуро „стоички” држи.
Сведочимо времену у коме је запремина кесе робе са којом излазимо из супермаркета све мања за исти новац и где се све више виде и осећају разлике између оних који имају и оних који се боре да прегурају дан.
Ипак, највише од свега боли оно кад осетиш понижење и личну безвредност, јер због голе егзистенције мораш да обијаш разне прагове топлих канцеларија са ушушканим и намргођеним особљем које те упућује на следећу канцеларију или институцију или на још неки папир. Ви тражите помоћ на основу гарантованих права од стране државе која је давно ратификацијом споразума, правилника, закона ускладила своје стандарде са европским. Али, потписан споразум је једно, а живот је друго. Оно што пише на папиру, не мора да буде у животу. И не мора да буде свугде исто.
Пример је акција општина помоћи социјално угроженом становништву у циљу превазилажења потешкоћа у обезбеђивању енергената. Наш град, као центар региона односно Сремског управног округа, уместо да буде пример и да предњачи у тој помоћи, опет је на зачељу. Исти случај као и са бесплатним вртићима, бесплатним уџбеницима и превозом.
Дакле, наш Град је преко ЦСР ”Сава” је исплатио по 10.000 дин за куповину огрева за 150 старачких и самачких домаћинстава који су у њиховој евиденцији. Остали људи у потреби су усмерени на конкурс за енергетске ваучере. Сви они чија примања по домаћинству не прелазе 25.000 дин, могу да се јаве на конкурс. За те намене је Град определио 5 милиона динара, што значи да помоћ може доћи до 500 евентуално 600 домаћинстава.
Све би то било лепо да нисмо упоредили нас са нашим суседним општинама, све редом мање од наше, али очигледно способније и агилније у помоћи својим суграђанима у овим кризним временима.
Нама најближа Рума поразила нас је као Португал Швајцарску. Тако су Румљани одвојили 4 пута више новца, односно, 20 милиона за помоћ у куповини енергената и већ поделили енергенте на 1300 адреса. Уз то су обезбедили и 4 милиона за новогодишње пакетиће за сву децу Румске општине! Нећу пропустити прилику да споменем да иста малена Рума има 72 неговатељице за старе, док наш град 5 пута већи има свега 15! Алал вера, комшије!
Иза њих је Стара Пазова са 1100 породица, па Инђија са 800 породица, али и лимитом од 50.000 дин.по домаћинству! Већа примања, виши стандард у Инђији. Одмах раме уз раме су и мали, али економски јаки Пећинци који су на исти просек од 50.000 поделили енергенте за 500 породица. Замислите, претекао нас и Ириг који је већ завршио процес и поделио на 500 адреса, али и тамо је лимит по домаћинству виши од нашег- 36.000 дин.
По свему овоме можемо закључити да је социјална категорија у нашем граду невидљива или се градски естблишмент труди да се не виде, јер ето проценат незапослених је на „историјском минимуму”од 3%(!!!), а и просек зараде је преко 600 евра, што нам скоро објави преЦедник. Наши суграђани , који јуришају од стоваришта до стоваришта да пронађу што јефтинији огрев по киши и хладноћи у нади да ће упасти на листу срећника за ових опредељених 5 милиона, радосни су и захвални за ову помоћ.
Али не и ми који можемо да упоредимо наше податке са осталима и видимо да имамо најскупље даљинско грејање у Србији, да имамо најмањи проценат буџета за социјалну заштиту те да су нам репрезентације и храна и пиће неких културних установа вредније и значајније од енергетске помоћи људима са маргине друштва. Онда се види 9колико је тај обичан човек мали и безвредан у односу на исто такво људско биће које има срећу нпр.да живи у Инђији или Пећинцима. Тако је мали, безвредан и невидљив у овом тренутку, док не израсте у великог и важног кад дође време избора. Е онда ћемо да можемо и бесплатне вртиће и једнокатне помоћи и бесплатне превозе и још много тога…
Ко преживи до наредних избора…
