Postoje samo dva zakonski definisana trenutka u toku procedure donošenja urbanističkih planova kada građani mogu da utiču na rešenje koje se planira doneti.
Prvi trenutak je javni uvid u nacrt urbanističkog plana i javna rasprava, a drugi odlučivanje o donošenju plana na sednici Skupštine, kada o planu glasaju odbornici (koje su građani izabrali).
Inače, urbanistički plan bi u stvari po pravilu trebalo da bude plod istraživanja mogućnosti ostvarivanja potreba i želja građana, artikulisanih ne samo odlukom politički izabranih predstavnika , nego i radom na terenu sa građanima, u radionicama, pomoću anketa… Kod nas nažalost tog učešća građana retko ima, a kad se neki put organizuju sami građani da bi učestvovali u javnom uvidu, to se uglavnom od strane politički izabranih predstavnika pogrešno tumači – ne kao želja da se zajednički uradi nešto dobro za grad, nego kao napad na njihov rad. Dakle, plan se kod nas obično izrađuje da bi se ispunio zahtev političkih predstavnika ili moćnih investitora, a građani o njemu retko imaju priliku i da saznaju nešto, a kamoli da učestvuju u izradi, da odlučuju o bilo čemu što ih se životno tiče… A trebalo bi da je drugačije…
Javni uvidi i rasprave o planovima uglavnom se organizuju na vrlo neupadljiv način, kao da postoji namera da što manje ljudi o njima sazna. Sa druge strane, odbornicima na zasedanju Skupštine retko se objašnjava o čemu to treba da glasaju. Da bi odbornici bili upućeniji u to o čemu to zapravo glasaju i da znaju kad ih sutra sused na ulici zaustavi i pita jesu li oni ti koji su izglasali da se npr neka ulica izgradi na mestu susedove bašte ili nečija kuća sruši, bilo bi zgodno kada bi im se pre glasanja planovi obrazložili, i obrazloženje upotpunilo prikazivanjem grafičkih priloga – mape postojećeg stanja i mape planiranog rešenja. Odbornici u materijalu za sednicu ne dobijaju mape postojećeg i planiranog stanja, nego samo tekst. Razumevanje suštine onoga o čemu treba da odluče je zbog toga upitno i teško moguće …
Na današnjoj sednici Odbora za urbanizam i stambeno-komunalnu oblast, naša predstavnica je sugerisala da se prilikom donošenja planova na sednicama Odbora i Skupštine grada obrazlože i istaknu karte postojećeg stanja i planiranog stanja, ali je na tu sugestiju odgovoreno negativno sa obrazloženjem da je javni uvid prošao i da sad samo treba da se glasa (na slepo, valjda?!)… Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, nakon ranog javnog uvida i javnog uvida, plan pregleda Komisija za planove i moguće je da se plan i izmeni u nekom delu, što znači da on do momenta usvajanje možda i neće biti isti.
Svedoci smo i da se u Gradu Sremska Mitrovica planska rešenja u fazi ranog javnog uvida i javnog uvida ponekad i značajno razlikuju. Znamo li mi uopšte o čemu glasamo?
